GPS U SLUŽBI OSOBA SA POSEBNIM POTREBAMA

U svetu ima sve više specijalizovanih GPS servisa koji  pružaju usluge starateljima i roditeljima za nadzor nemoćnih osoba (osobe sa posebnim potrebama, dementne osobe, stari, bolesni i deca). Nadzor se vrši personalnim GPS uređajima povezanim sa serverom, čije kretanje možete pratiti u realnom vremenu, putem aplikacije na personalnom računaru, smart telefonu ili tabletu. Ovakva vrsta nadzora nad ljudima po pravilu izaziva podozrenje i razmišljanje o mogućnostima zloupotrebe. Međutim, neuporedivo je veći broj primera pomoći i spašavanja ugroženih koji su koristili ovaj sistem od primera loše prakse. U ovom tekstu pokušećemo da Vam približimo dobru i humanu stranu korišćenja GPS personalnih uređaja i GPS sistema za njihovo praćenje.

Prvo da objasnimo šta su personalni ili lični GPS uređaji?

meitrack-mt90

Personalni GPS uređaj

GPS je skraćenica  termina Globalni Pozicioni Sistem (engl. Global Positioning System). Personalni GPS uređaj je tako dizajniran da ga korisnik može nositi kao privezak, lančić, narukvicu ili ga može pričvrstiti u unutrašnjost tašne ili džepa. Ima samostalno napajanje pomoću punjivih ili dugotrajnih baterija, obično je vodootporan i otporan na udarce. Kao i svaki GPS uređaj sadrži GPS modul za prijem GPS signala sa satelita pomoću kojeg se odrđuju tačne koordinate na kojima se on nalazi. Takođe uređaj sadrži GSM / GPRS modem za prenos tih podataka ka serveru u obliku IP paketa. Server nam tada te podatke pretvara u vizuelno prilagođenu sliku kako bi na mapi pratili kretanje i položej osobe koja nosi personalni GPS uređaj. Osim praćenja u realnom vremenu, GPS servisi uglavnom nude arhivu podataka koja beleži kretanja osobe najčešće prethodnih 90 dana. Ovi podaci se mogu pregledati ili dobijati kroz vremenske izveštaje. Postavljanjem zona bezbednosti na mapi aplikacije, sistem obaveštava staratelja putem SMS poruke ili poziva u trenutku kada personalni GPS uređaj napusti zonu, što korisniku pruža dodatnu sigurnost i kada ne gleda u aplikaciju. Prilikom nabavke personalnih GPS uređaja moramo voditi računa gde i od koga ih kupujemo. Uređaje bez garancije i sumnjivog porekla nemojte nikada uzimati jer će Vam napraviti više problema nego što će Vam pomoći. Uzimajte licencirane uređaje sa što dužom energetskom autonomijom.

U kojim se situacijama GPS uređaji koriste za pomoć nemoćnim osobama?

pierduta-printre-drumuriUzećemo prvo primer problema koje imaju staratelji autističnih osoba. Bežanje ili lutanje je verovatno najopasniji oblik ponašanja kod dece iz autističnog spektra, jedan je od vodećih uzroka smrti kod dece sa autizmom i izvor najvećeg straha za roditelja. Web portal autizamsite.wordpress.com navodi statističke podatke sa stranice udruženja AWAARE (Autism Wandering Awareness Alerts Response Education). Prenosimo statistiku iz ovog teksta:

Prema podacima iz 2011:

  • Oko 49% dece sa autizmom pokušava pobeći iz sigurnog okruženja što je otprilike 4 puta više nego kod njihove braće i sestara koji nemaju autistični poremećaj.
  • Više od 33% dece sa autizmom koje je pobeglo nisu ili su vrlo retko u stanju da kažu svoje ime, adresu ili broj telefona.
  • 66% roditelja čije dete je pobeglo prijavilo je da je dete bilo u opasnosti od saobraćajne nesreće.
  • 32% roditelja čije dete je pobeglo prijavilo je da je dete bilo u opasnosti od davljenja u vodi.
  • Deca sa autizmom uzrasta između 7 i 10 godina otprilike 8 puta češće odlutaju nego njihova braća i sestre koji nemaju poremećaj iz autističnog spektra.
  • 50% roditelja čije dete sa autizmom je pobeglo nikada nije primilo nikakav oblik edukacije ili uputstva od stručnjaka, kako da spreče ovaj oblik ponašanja.
  • Američko Nacionalno udruženje za autizam (NAA) otkriva kako je između 2009 i 2011 udeo utapanja u smrtnim posledicama bežanja iznosio čak 91%
  • 23% od ukupnog broja smrtnih slučajeva zbog bežanja kod dece sa autizmom, dogodilo se dok ih nisu čuvali roditelji.
  • Ovo istraživanje obavljeno je na uzorku većem od 1200 dece

arch uploadKao zaključak navodi se kako je lutanje jedno od najtežih i najzahtevnijih autističnih ponašanja koje je potrebno držati pod kontrolom. Mnoge strategije za kontrolu ovog ponašanja uključuju kontrolu okoline, ali i korišćenje sigurnosnih alarmnih sistema i personalnih GPS uređaja za praćenje kretanja deteta.

Slična situacija je i kod dementnih osoba čiji staratelji takođe imaju najveći strah od njihovog bežanja ili lutanja.timeless-grandmother-walking-down-the-street-with-embrella-and-groceries

Staratelji starih i bolesnih osoba GPS uređaje koriste u formi panik ili SOS tastera koji imaju funkciju da upozore nekoga u hitnim situacijama kada postoji pretnja po život osobe koja ga koristi, a GPS sistem pokazuje tačnu poziciju gde se osoba nalazi. Ovi personalni GPS uređaji prilagođeni su upotrebi starih i bolesnih osoba, kako bi u izvesnoj meri mogli da zadrže svoju nezavisnost i autonomiju.

I na kraju, ali ne i najmanje važno, u savremenom svetu sve je veća briga roditelja maloletne dece koja samostalno izlaze iz kuće. Ova briga se povećava srazmerno veličini gradova u kojima porodice žive. Prisutno je pogrešno mišljenje kod mnogih roditelja da deca doživljavaju personalne GPS uređaje kao sistem preterane roditeljske kontrole. Iskustva govore da je mnogo više dece koja se na ovaj način osećaju sigurnije i bezbrižnije jer roditelji u svakom trenutku znaju gde su i mogu im pružiti pomoć. Ma koliko se trudili, mi decu ne možemo zaštititi od informacija sa medija o sve češćim otmicama, nasilništvom i kriminalnim radnjama nad decom. Takve informacije na decu utiču loše, čine ih nesigurnim što im opet smanjuje samopuzdanje koje im je preko potrebno za savremeni način života. Ovaj sistem deci pruža dodatnu sigurnost i podršku. Psiholozi se ovde slažu u jednoj činjenici: bez obzira na uzrast deteta treba koristit GPS nadzor tako da ono to zna. Na taj način ćete stvoriti poverenje da ovakvu vrstu nadzora sprovodite zbog njihove sigurnosti, a ne zbog kontrole i ograničavanja kretanja. Ovoj kompleksnoj i važnoj temi posvetićemo uskoro mnogo više prostora. Takođe opisaćemo i kako da smart telefonu Vašeg deteta dodate funkciju personalnog GPS uređaja.

U Srbiji se GPS tehnologija uglavnom koristi za praćenje i kontrolu pokretne imovine, a ne nemoćnih osoba iako je ljudski život od neprocenjive vrednosti. Nemamo dovoljno informacija niti postoji izgrađena svest kod stanovništva o blagodetima upotrebe ove tehnologije za pomoć najugroženijima, a statistika je sledeća: po poslednjem popisu u Srbiji živi 571.780 invalida, od kojih 96.032 dementnih lica, a 88.188 nesamostalnih lica. Po istom popisu u Srbiji živi 1.025.278 dece mlađe od 15 godina.

Problemi koji se rcheerful-family-in-the-living-room_1098-690ešavaju korišćenjem personalnog GPS servisa: povećavanje bezbednosti dece, pravovremena pomoć bolesnima, kontrola kretanja i lako pronalaženje dementnih osoba i osoba sa posebnim potrebama, aktiviranje panik tastera u slučaju opasnosti i pravovremeno reagovanje. Kao najveću blagodet korisnici ističu smanjivanje brige i tenzije kod roditelja i staratelja, što dalje dovodi do smanjenja stresa i mirnijeg sna.

 

Povezani tekstovi:

GPS, STVARNA POTREBA ILI TEHNOLOŠKI HIR?
PANIK TASTER MU SPASAO ŽIVOT!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *